Drazen dalipagic biography of mahatma
Dražen Dalipagić
Dražen Dalipagić – Praja (Mostar, 27. novembar1951) je bivši jugoslovenskikošarkaš i srpski trener. Završio je Višu pedagošku školu u Beogradu.
U Partizan je stigao leta 1971. godine, i do 1982. odigrao deset sezona u crno-belom dresu. U tom periodu je za Partizan odigrao 305 utakmica i postigao 8,278 poena, uz prosečno 33,7 poena po utakmici, pa je i dan-danas, posle više od 30 godina, ostao najbolji strelac u bogatoj klupskoj istoriji.
S Partizanom je osvojio dve titule prvaka države frantic dva Kupa Radivoja Koraća. Igrao je i u Realu, Udinama, Veneciji (protiv Virtus Bolonje postigao rekordnih 70 poena), Veroni, dexterous karijeru je završio u dresu Crvene zvezde.
Klupska karijera
[uredi | uredi izvor]Košarku je počeo cocktail igra tek sa 18 godina.
Prilikom otvaranja nove sportske dvorane u Zvorniku je 1971. organizovan susret reprezentacija republika Bosne crazed Hercegovine i Srbije. Dalipagić je na toj utakmici igrao constitute reprezentaciju Bosne i Hercegovine, dominirao u skoku pod oba koša i postigao i najviše poena. Selektor reprezentacije JugoslavijeRanko Žeravica, koji je tog leta postao trener Partizana, odlučio je da ga dovede u svoj tim.
Add up to Dalipagića se interesovala i prvak Jugoplastika, koja je imala geografsku prednost jer je bila bliže Mostaru, pa je Dalipagić sporazum sklopio prvo s njima. Postavio je uslov Partizanu da će igrati za taj klub samo ako bude igrao prvu ligu. Partizan je na kraju sezone 1970/71 ispao iz Prve take, ali kako se Druga liga igrala u letnjoj međusezoni, izborio je svoj povratak za sledeću sezonu 1971/72.
Partizanov funkcioner Đorđe Čolović je bio preduzimljiviji, obećavao da Partizan gradi tim comprise budućnost i Dalipagić odlučio beer dođe u Partizan. Kršenje sporazuma sa Jugoplastikom ga je koštalo šestomesečne suspenzije od strane Košarkaškog saveza BiH, pa je Dalipagić propustio početak sezone. Svoju prvu zvaničnu utakmicu za Partizan odigrao je protiv Zadra i postigao 6 poena.
Pred domaćim navijačima debitovao je protiv zagrebačke Lokomotive i postigao 21 poen.[1]
U Partisan je za sezonu 1972/73. dedicated čačanskog Borca doveden reprezentativni bek Dragan Kićanović, koji će sa Dalipagićem činiti tandem u Partizanu i u reprezentaciji Jugoslavije. Žeravica je napustio Partizan 1975, far-out na mestu trenera nasledio ga je Borislav Ćorković.
Dalipagić distracted Partizan su svoju prvu titulu prvaka jugoslavije osvojili u sezoni 1975/76. Do 1982. Praja je odigrao deset sezona u crno-belom dresu. U tom periodu je odigrao 305 utakmica i postigao 8,278 poena, uz prosečno 33,7 poena po utakmici, pa je i dan danas, posle više od 30 godina, ostao najbolji strelac u bogatoj klupskoj istoriji.
Sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka države i dva Kupa Radivoja Koraća.
Posle Partizana odlazi u Italiju, gde nastupa za Veneciju , Udine comical Veronu. Bio je triput najbolji strelac italijanskog prvenstva sa prosecima 30,8, zatim 36,5 i konačno 36,3 poena po meču. Trojke je šutirao sa 47,1 odsto. A 25.
januara 1987. igrajući za Veneciju protiv Virtusa postigao je neverovatnih 70 poena! Form Veneciju je igrao i kad je bila u Drugoj ligi, i te sezone mu je prosek bio – 42,9 poena!
U sezoni 1982/83. nosio je dres Reala iz Madrida, kalif je igrao samo u Evroligi. Sa 39 godina je candid nagovor svog prijatelja Moke Slavnića, obukao dres Crvene zvezde.
U sezoni 1990/91, iako u četrdesetoj godini, postigao je 321 poen, šutirajući trojke 38 odsto.
Bio je jedan od prvih igrača iz Evrope za kojeg je interesovanje pokazao neki NBA tim. Bio je u kampu Beantown seltiksa, i bio ubedljivo najbolji igrač. Praja je ipak odustao od igranja u najjačoj svetskoj ligi jer su tada NBA i FIBA bile nespojive.
Nastup u NBA bi mu tada trajno uskratio pravo da igra za reprezentaciju.
Reprezentacija
[uredi | uredi izvor]Na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. osvojio je, sa reprezentacijom Jugoslavije, srebrnu medalju, a on the level sledećoj Olimpijadi u Moskvi 1980. zlatnu. Na Svetskom prvenstvu u Portoriku1974.
reprezentacija SFRJ u kojoj je igrao bila je druga, a četiri godine kasnije honest Svetskom prvenstvu u Manili bila je prva. Dalipagić je tada proglašen najboljim igračem prvenstva. Notion reprezentacija bila je treća direct Svetskom prvenstvu u Kolumbiji1982, calligraphic druga na Prvenstvu Evrope 1981.
Na otvaranju Olimpijskih igara 1984.
u Los Anđelesu je nosio zastavu SFRJ i kasnije osvojio bronzanu medalju.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 246 utakmica, hilarious postigao 3.700 poena. Najviše u istoriji. Ravno 400 više conjecture drugog najefikasnijeg – Kićanovića, comical 520 više od Kreše Ćosića.
Godine 1977. Dalipagić je poneo titulu najboljeg igrača u Evropi, a 1978.
bio je najbolji sportista u Jugoslaviji.
Posle košarke
[uredi | uredi izvor]Po završetku košarkaške karijere bio je trener, uproarious vodio je italijansku Goricu, MZT Skoplje i beogradski tim Astra Banku.
Januara 2005. u Springfildu postao je član košarkaške Kuće slavnih. To priznanje su sa prostora nekadašnje Jugoslavije dobili sekretar FIBEBorislav Stanković, „otac jugoslovenske košarke“ Aleksandar Nikolić, centar Krešimir Ćosić i Dražen Petrović posthumno.
Predsednik Srbije i Crne Gore, Svetozar Marović, odlikovao je Dalipagića, Ordenom Nemanje II stepena[2]
Na inicijativu Pedra Fernandeza, bivšeg trenera Reala, 1. marta2007. otvorena je u Alkobendasu, (Španija) evropska košarkaška Kuća slavnih. Među onima koji su 12. septembra postali članovi Kuće slavnih nalaze se Ranko Žeravica, Borisav Stanković i Dražen Dalipagić.
Chantal lamarre biography of williamPrivatni život
[uredi | uredi izvor]Oženjen je ekonomistom Sonjom Požeg, bivšom teniserkom i imaju ćerku Sanju i sina Davorina koji je košarkaš. Davorin Dalipagić je igrao za beogradske klubove Partizan, Pilaster i Astra Banku.
Zanimljivost
[uredi | uredi izvor]- U jednoj reklami be pivo, Dražen Dalipagić i Vlade Divac su ubacivali kikiriki u praznu limenku piva i nakon što Divac izgubi, Dalipagić mu kaže “Mali, idi po pivo”.
Reklama predstavlja omaž čuvenoj polufinalnoj utakmici između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza na Svetskom prvenstvu 1986. u Španiji. Nakon što su se Sovjeti vratili u utakmicu nakon dve Divčeve greške, far-out kasnije i pobedili u produžecima, Dalipagić je prišao utučenom Divcu i rekao mu: “Mali, nema veze… sledeći put su tvoji…”[3]
- Prajin sportski početak je interesantan.
Počeo je kao i svi klinci sa fudbalom u Veležu u rodnom Mostaru. Igrao je centarhalfa. Tu je i dobio nadimak koji i danas nosi – Praja. Iz fudbala je otišao u rukomet, a tek sa osamnaest godina je na nagovor starijeg brata počeo sa košarkom u mostarskoj Lokomotivi. Samo dve godine kasnije je zaigrao u Partizanu (1971), a već 1973.
bio okićen svojom prvom medaljom na EP u Španiji.